О књизи: година / Хана Крал је модерна пољска списатељица. Живи у Варшави. Почетком 70-их радила је као новинарка у Москви; „Руски есеји” чине њену прву књигу „Источно од Арбата” (1972). Аутор више од 10 збирки прича и приповедака. Његове радње чиниле су основу неколико играних филмова, укључујући један од делова „Декалога“ Кшиштофа Кишловског („Декалог ВИИИ“). Након објављивања књиге „Плес на туђем венчању“, Кишловски је написао Хани Крал: „Ти знај боље од мене да се свет не дели ни на згодне и ружне, ни на мршаве и дебеле. У „Плесу” постоји сама патња, а згодни људи пате ништа мање од ружних људи, а можда чак и више, јер мисле да је неправедно... Оно што је заиста важно је бити на страни оних који су тужни...” Ове речи су веома тачан опис става писца Хане Крал - пажљивог, промишљеног, понекад ироничног, понекад помало дистанцираног, али увек саосећајног, на питање како види предговор за прву публикацију својих прича у „Егупетсу“, Хана Крал је одговорила. : „Довољно кратки сертификати.“ Међутим, подужи предговор би заиста био непотребан – њене приче говоре саме за себе. Рецимо само: тешко их је читати. Тачније, боли. Али ово није изузетан, самоопијајући бол, а понекад и неподношљив, јер је жив. Толико боли сећање. Тако ме боли савест. То значи да је овај бол „исправан“ и потребан Цхана Кралл пише о јеврејским судбинама. У томе је сродна једном од својих јунака, будистичком монаху из приче „Дибук” - она ​​такође извлачи из заборава имена, лица и судбине. Реконструише свет који је проглашен непостојећим. Међутим, када се разговор окренуо на „јеврејску тему“, Хана Крал је приговорила: „Моја тема није јеврејска, већ универзална. То су приче о људима, а сви људи пате, плачу, радују се, желе срећу...” У селекцији која је пажњи читалаца понуђене су приче из збирки „Докази постојања” (Краков, 1997) и „Нема више тамо река” (Краков, 1998) . Сви текстови на руском језику се објављују први пут.